Горан Живковић: Подршка онима који знају, хоће и смеју да се боре за слободу

Србија је пред уништењем, а Срби пред истребљењем! Живимо у времену издаје свих вредности и начела, у којем се грех и лаж силом намећу, а правда и чистота сурово прогоне. Oдузимају нам се сва права и слободе које нас чине људима, не дозвољава нам се да управљамо нашим животима и породицама. Сваки отпор, у самом зачетку, је угушен или лукавом пропагандом обесмишљен.

За тако тешку ситуацију у којој смо се нашли сами смо криви, јер уместо да се боре Срби очајавају  и послушно прихватају планове Запада које колонијална управа сурово намеће. Народна мудрост каже: “Ко хоће нађе начин, а ко неће нађе разлог!“ Храбар, частан и искрен човек увек нађе начин, а кукавица, сујетан и лицемер увек нађу разлог! Данас има мало оних који се храбро, одлучно и по цени највећих жртава боре за слободу, али је зато много оних који своју неискреност и кукавичлук покушавају да оправдају кријући се чак и иза “вере“ у Господа, и притом осуђују оне часне, показујући чак и отворену мржњу према њима. Богу хвала, још увек има довољно добрих Срба који знају, хоће и смеју да се боре, од којих је део сабран у организацији “Живим за Србију“, на чијем је челу др Јована Стојковић. Међутим, настанком наведене организације, до изражаја долази лицемерство које све више обузима Србе, као последица пројекта промене свести, а који већ годинама подмукло спроводи колонијална управа.

Др Јована, мајка храброст, постала је симбол борбе за слободу, правду и истину, због своје храбре, мудре и одлучне борбе за традиционалну породицу, њену самосталност и хришћанско утемељење. Својим одважним и аргументованим јавним наступима, којeкраси искреност и велика љубав, освојила је Србију. Сведоци смо да су др Јовану ове године на два велика протеста и једном црквеном сабору доживљавали као праву хероину. Прилазили су јој, честитали, грлили је и тапшали по рамену, сликали се са њом, на друштвеним мрежама писали хвалоспеве и лајковали сваки њен покрет. У томе су се утркивали како појединци, тако и организације, и скоро сви патриотски портали. Одједном, та лавина одушевљења је спасла, и велики број оних који су јој до јуче клицали, сада се утркују у осуђивању. Разлог томе није др Јована и њени блиски сарадници-саборци, него превртљива маса због које нема правог и јединственог отпора. Док она стоји на првој линији фронта, доводећи у опасност своју породицу, посао и здравље, за то време они који је осуђују били су и остали у далекој позадини и са безбедне даљине критикују њену борбу. Подржавали су је као симпатичну докторку која лепо прича, а када нас је позвала да станемо поред ње на првој линији, већина се уплашила и почела да је напада. Када су добили позив за мобилизацију, стварањем организације “Живим за Србију“, почели су изливи незадовољства и покушај да се нападом на др Јовану оправда сопствена неспремност, сујета, страх и ко зна шта још. Најчешће навођени разлог, у суштини бесмислен, гласи: “Она је ушла у политику!“

Како би у корену сасекла сваки отпор, свесна да је народу мука од њене политике, колонијална управа пропагандно експлоатише наведену фразу о политици како не би дозволила народу да се организује и брани своје право на слободу и живот. Сваки оправдан и организован отпор, контролисани медији проглашавају за политичку манипулацију и рушење Уставног поретка. И, док ми изигравамо некакве чистунце који неће да се прљају политиком, они наше држање по страни користе и успешно завршавају своје планове. Зар није све што Запад чини преко својих послушника, људи без образа и части, политика која води нашем крају? Како се може другачије супроставити злу које је забранило истину и легализовало криминал, трговину људским органима, трговину децом, присилно вакцинисање, наметање хомосексуалне идеологије и других Западних гадости, отимањe наше ђедовине, насељавање лажних муслиманских азиланата, цигана и шиптара… него организованим деловањем кроз озбиљну организацију?

Знају, хоће и смеју!

“Живим за Србију“ на чијем челу је др Јована, је организација састављена од искрених и часних људи, који су свесни да је, ради спречавања издаје, и обнављања слободе и државног суверенитета у нашој земљи Србији, неопходна одлучна, храбра, јединствена и пожртвована борба. Нормално је да свако ко ради и греши, па су тако и они правили мање пропусте, пре свега због неискуства и великог емотивног набоја. Зато, ако нисте злонамерни критичар а још увек нисте сигурни да је ово прави начин борбе, немојте осуђивати и без икакве потребе нападати, него пружите прилику др Јовани и њеним саборцима да у наредном периоду покажу шта знају и какве су им намере.

Као Србин Светосавац, као отац петоро деце, као патриота који воли мајку Србију и који је спреман да је поново брани као што је то чинио 1999. године, позивам све којима је искрено стало до  породице, народа и отаџбине да без обзира на разлике подржимо оне који знају, хоће и смеју да се боре за слободу, а то је у овом тренутку организација “Живим за Србију“.

Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!

Горан Живковић