Др Јована Стоjковић: О, нељуди, несоји, багро фах-идиотска! Која ли вас је то наука научила да је детету свуда боље, сем код родитеља?
Др Јована Стоjковић: О, нељуди, несоји, багро фах-идиотска! Која ли вас је то наука научила да је детету свуда боље, сем код родитеља?
Маријо, мајко Божија, да ли видиш шта раде са твојом децом?
Нема ми ноћас спавања. Неће пусти сан на очи, неће кнедла из грла, а уздах из груди. Док милујем своју децу пред спавање, нож ми кида утробу. Док желим мужу лаку ноћ, знам да ће за некога бити бесана. Знам да ће неки људи ноћас у Београду обилазити празну собу своје ћерке, додирујући њене ствари, покушавајући да врате у сећање њен мирис, сећајући се њених окица које су пре три месеца гледале маму и тату пре него би утонуле у сан.
Знам да ће размшљати да ли јој је „угодно“ у новој хранитељској породици, да ли се плаши, да ли је љута што је нису одвели кући, да ли су је заборавили, заувек оставили. Можда ће мислити да су умрли, јер деца њених година предосећају смрт као једну егзистенцијалу неман која прети да им прогута најмилије.
Бог ће свети знати шта је у главици и срцу малене Марије, коју су душебрижнице из центра за социјални рад отеле од маме и тате због неопраног тигања, ствари на поду и „дојаве“ да њен тата понекад узима бромазепам. Надгледачице туђега живота које су одбројавале колико је Марија била у татином крилу, док су јој родитељи још могли ићи у посету, и које су суфлирале мами како да игра „Човече не љути се“ са дететом које је носила девет месеци испод срца, истој мами која је даноноћно радила за 20 000 динара да би својој девојчици обезбедила храну и дом. Истој мајци која се три месеца распада од бола и чији је живот пакао, а о чему сада ја пред вама и Богом сведочим! Истом оцу који обилази цео град молећи људе на коленима да му врате дете! Истом оцу који је плакао као киша двадесет четири сата без престанка, када је последњи пут видео своје дете!
О, нељуди, несоји, багро фах-идиотска! Која ли вас је то наука научила да је детету свуда боље сем код родитеља? Која ли вас је то наука научила да дете „штитите“ од оних које једине има и са којим жели да буде, дајући га странцу за месечну надокнаду?
Зар се превија од бола онај који занемарује дете? Зар лелече даноноћно онај који га злоставља? Зар се потуца од немила до недрага просећи помоћ онај коме није стало? Зар је луд онај који сумња у ваше добре намере, онај коме сте без судске одлуке, позивајући се на измишљене чланове закона отели дете из сопствене куће? Зар је параноидан онај који зна шта се мисли када оно што се представља министром изговори да ће примењивати шведски модел родне равноправности и фински модел за заштиту насиља у породици?
Боже, не опрости им, баш ме брига да ли знају шта раде! Нека их стигне свака суза ово двоје мученика и праведни гнев Божји.
А нас, отупеле кукавице које мучи несаница, нека је срамота.
Коментари
Постави коментар