АПЕЛ ПОРОДИЧНИМ ЖЕНАМА

Обраћам се Вама породичним женема, које имате мужеве, који Вас воле и поштују и које Ви волите и поштујете! Обраћам се и Вама неудатим девојкама, које бисте желеле да имате мужеве који Вас воле и поштују и које желите да волите и поштујете. Обраћам се Вама женама које имате децу и подижете их заједно са својим мужевима у зајeдничком напору одговорног родитељства! Обраћам и Вама девојкама које бисте волеле да имате децу и подижете их заједно са мужевима!

Упућујем Вама апел ја који сам стекао ноторну славу критичара радикалног феминизма, па чак и епитет – Боже глупости! – „највећег женомрсца”!

Будите храбре и осудите медијске манипулације радикалних феминисткиња, махом бедетних лезбијки! У њих спада сâм врх наше политике (Маја Гојковић, Ана Брнабић, Зорана Михајловић, Марија Обрадовић) и њихове суфлерке из лезбијких НВО (Зорица Мршевић, Адриана Захаријевић, Тања Игњатовић, Јелена Вишњић, Вања Мацановић, Сташа Зајовић, Лепа Млађеновић). Све оне здушно раде да Вам породице растуре, тј. да их никад не оформите.

Феминисткиње – које Вам се представљају као заштитнице Ваших „права” – не само да не штите никава Ваша „права”, него све чине да их имате што мање и да живите што мизерније и несрећније! Оне би биле најсрећније да живите као бездетене уседелице, као што је то већина од њих. Оне желе – ако сте удате – да оставите мужеве и живите у самоћи. Или – још боље – да улетите у кревет са неком од њих! Да би то постигле оне у пакао шаљу све мушкарце, а до неба уздижу све жене! Оне желе – ако сте девојка која тражи мужа – да га никад не нађете и да живите у невољнoм целибату! Или – још боље – да се сексуално преоријентишете и Вашу срећу потражите у кревету с неком женом, најбоље неком од њих! Феминистиње су листом хеторофобне мизандријске лезбијке, које желе да живите без љубави и поштовања мужева и деце. Њима се преврће желудац када виде срећан брачни пар! Оне органски мрзе срећне породице и то не крију! Њихова литература је препуна лажних теза да је рад у дому за жену „кулук” (фр. „corvée”) и да је породица „најнебезбеније место зе жену”. Лажу лезбијке чим зину. Оне желе да Вас посвађају са Вашим мужевима, па и децом коју имате. Оне би биле најсрећније да немате ни мужа ни децу. Не дозволите да Вас заведу луциферским причама о угрожености Ваших „права”!

Да би Вас посвађале са мужевима и мушкарцима уопште оне шире вести –махом лажне – о томе како влада пандемија мушких манијака и силоватеља, који не раде ништа друго него Вас само погањају. Том лажном пропагандом – у којој предњачи Блиц и Курир – желе да Вам згаде цео мушки род. Желе да постанете као и оне – хетрофобне мизандријске удеселице. Усправите се и реците им да волите Ваше мужеве и да престау да шите антимушку хистерију. Због неколицине истинских неморалних мушкараца не мора да се води рат против свих мушараца.

Међу последњим примерима таквог параноидног оптуживања мушкараца спада случај Милутина Јеличића Јутка, председника оптине Блац. О том случају може се рећи најмање четири ствари. Прво. Он је само један у дугом низу лажно оптужених мушкараца на високим друштвено-политичким функцијама. Инспираторке оптужби су лезбофеминисткиње чији циљ је дифамација свих мушкараца, погово оних на угледним позицијама. Друго. Назови жртва Марија Лукић се жали да јој је Јеличић слао ласцивне порукице. Чак и да је то тачно, то није ствар која треба да буде предмет судских тужби и медијских харанги. Ако се то уопште догодило, то је ствар некултуре, али не и злочина. Треће. Мушкарчево сексуално понашање је великим делом условљено жениним сексуалним понашањем. Како каже народна мудрост: „Кер не скаче на кују док она не махне репом.” То је фоклоран и помало вулгаран начин да се каже да у већини случајева мушкарци сексуално делују када процене да имају за то одобрење жена. Жене у удварању нису никави пасивни објекти. Оне су у томе активни чиниоци и стога је одговорност обострана. Жена која се пристојно понаша и одева има мало шанси да буде обасута ласцивним порукама, а још мање да буде сексуално нападнута. Ко се чува и Бог га чува. У већини случајева, мушкарац зна где му је место. Мудрој жени није потребна држава и ТВ студио да мушкарца доведе у ред. Четврто. Ако је Јеличић заиста слао ласцивне порукице, то се може подвести под одсуство бонтона или домаћег васпитања. Али је исто тако некултурно и неваспитано око тога се судити и говорити о томе пред ТВ камерама. Само жене без стида и срама можда себи да дозволи да о томе јавно прича. О том се не шапуће ни у кругу пријатеља, а камоли јавно обзнањује. Ако је неко некултуран, онда је то Марија Лукић. Прљав веш се не износи на улицу. Ако Вам неко понуди секс то није нешто о чему треба да известите суд и новине. Истински морална жена то не би радила. Честита жена би само удварача опоменула и, ако је потребно, избегавала. Чини ми се да је ова тобожња жртва већи насилник од самог тобожњег насилника. Она јавност узнемирава стварима о којима не би требало да се бави. Шта се догађа међу двоје одраслих људи само је њихова ствар. Када би се судило свим мушкарцима и женама који шаљу ласцивне поруке пола Србије би било у затвору.

Жене које се жале на мушкарчеве ласцивне поруке махом су и саме ласцивне и фриволне. У већини случајева њима нимало није стало до заштите морала и своје части, него само до медијске пажње или неке друге ситне користи. Те жене су по правилу марионете у рукама радикалних феминистиња које их користе да би мушкарцима нанале моралну и материјалну штету. Иза већине тих повика на мушкарчево лоше понашање крије се само женска малициозност и намера да се стекне неки ситни ћар. Има и истинских жртава мушких прогона. Њих треба заштитити. Али већина тих тужибаба су заправо зле и пакосне лецемерке и манипулаторке.

Колико су феминисткиње лицемерне показује и то да се оне за истински угрожене жене нимало не старају. Када се недавно једна жена – Јелена Милетић – нашла у притвору није било повика феминисткиња да су угрожена њена права. Заправо, оне су се потајно радовале њеној муци, јер је она породична и полипедна жена.

Исто тако, када је Јована Стојковић дошла под удар репресиних мера државе није се нашла ниједна феминисткиња да се бори за њена права. Ниједна није прстом мрднула да јој помогне или изрази солидарност. Солидарисали су се јавно с њом само неки мушкарци (Бранислав Ристивојевић, Владислав Ђорђевић).

Ми антифеминисти не само да нисмо женомрсци, него смо истински женољупци. Ми волимо и поштујемо жене. Ми бисмо учини све да их заштитимо и учинимо да се осећају добро поред нас. Ми смо истински каваљери и џентлмени. Ми смо модерни трубадури и минезенгери који се диве правим дамама. Ми се према женама опходимо с поштовањем и никада их не бисмо повредили. А те тобожње „боркиње за женска права” су истинске „женомрзитељке” – истинске „мизогинисткиње” – јер хушкају жене против мушкарца и разражују их разним измишљеним скандалима.

Стога Ви – породичне жене – које волите Ваше мужеве и децу – устаните у одбрану Ваших мужева и замолите феминисткиње да Вас не „бране” од мушкараца. Осудите њихова лицемерства и манипулације, које имају за циљ да Вас посвађају са Ваши мужевима и осталим мушкарцима. Осудите поплаву женских лажних оптужби (енг. false accusations). Станите на страну лажно оптужених. Реците феминисткињама да волите своје мужеве и друге фине мушкараце. Живеле Јована и Јелена и све друге породичне жене, које воле своје мужеве и друге пристојне мушкарце!

Владилав Ђорђевић