ЧИЈЕ ИНТЕРЕСЕ ШТИТИ АГЕНЦИЈА ЗА ЛЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА СРЕДСТВА?

Многима је очигледно да се нешто чудно дешава по питању политике вакцинације у Србији. Притисак државе, репресивне мере, уз апсолутну медијску цензуру и непостојање отворене дискусије на ову тему , буди сумњу да ту нешто није у реду и код апсолутних поборника вакцинације. Питања грађана који се овом тематиком баве, остају без одговора, уз упадљив недостатак транспарентности и воље да се о овом питању информише јавност у Србији.

Предсеник Покрета Живим за Србију, др Јована Стојковић, је 12.04.2018. године поднела захтев за добијање информације од јавног значаја Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) , у коме су била постављена два захтева:

• Да се доставе копије докумената, односно информација, о клиничким студијама и пратећој документацији на основу којих је одобрена вакцина ММР вакцина у Републици Србији
• Да се доставе копије докумената, односно информација, о клиничким студијама и пратећој документацији на основу које су одобрене остале вакцине из програма обавезне вакцинације.

Дана 24.04.2018. АЛИМС доноси Решење које потписује Павле Зелић , а  којим се горњи захтев ОДБИЈА, уз образложење да  „према члану 207, став 3. Закона о лековима и медицинским средствима, РАДИ СУЗБИЈАЊА НЕЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ, запослени у Агенцији НЕ СМЕЈУ да откривају информације из документације која је поднета у поступки издавања дозволе за лек.“У решењу се наводи да је тумачење Минстарства здравља поменутог члана закона , по коме су тражене информације, СЛУЖБЕНА ТАЈНА  и да не постоји правни основ да агенција податке учини доступним трећим лицима.

Против овог Решења, др Јована Стојковић поднела је жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је 17.04.2019. године донео Решење о ПОНИШТАВАЊУ решења АЛИМС-а и враћању предмета на поновни поступак, уз констатацију да јавност има права да зна информација у вези испитивања безбедности вакцина.

Дана 03.05.2019. АЛИМС доноси решење готово идентично са претходним, без икаквог осврта на примедбе Повереника, позивајући се поново на „службену тајну“ због чијег би „одавања“ натупиле „тешке правне последице“ по Агенцију.

Питамо се, по кога ће наступити  „тешке правне последице“, јер приморава родитеље на присилну вакцинацију деце у држави где се, према Институту за јавно здравље Батут, не зна име физичког или правног лица које гарантује за дугорочну ефикасност и безбедност вакцина, као и име лица које је одговорно за нежељења дејства након вакцинације?

По кога ће наступити „тешке правне последице“ због тога што су и стручној и лаичкој јавности доступне ЈЕДИНОинформације о вакцинама које благослови  ПРОИЗВОЂАЧ и АГЕНЦИЈА која штити његову конкурентност?

Да ли су све врсте последица, па и кривичне пријаве „за ширење панике“  остављене родитељима чија су деца, која су оболела након вакцинације, препуштена сама себи?

Поређења ради, у Сједињеним америчким државама, по чијем диктату се ради све у овој држави, исплаћено је до сада преко 4 000 000 000 долара одштете због вакцинације.

Зато питамо, за кога ради српска Агенција за лекове и медицинска средства, али и цела српска држава?