Кривична пријава за скрнављење икона на ЛГБТ скупу

Република Србија и њен правни поредак су настали на тековинама законодавства Светог Саве и државотворности Светог Симеона – великог жупана Стефана Немање, а који су прву српску државу уредили по угледу на Византијске законе, а потоње и Римске законе на којима је темељ европског законодавства, културе и цивилизације.

У години када се слави 800 година од аутокефалности Српске православне цркве, вређење верских осећања, правно је недопустиво.

Оваква неуставни, незаконити чин, а како је то држава Пољска оценила као културни варваризам и у тој земљи Европске уније где се спроводи закон, та лица су приведена правди, тако да овакво незаконито понашање у свакој нормалној, цивилизованој и европској земљи је недопустиво. (Осумњичени је на свом фејсбук профилу истакао да је његов перформанс знак подршке према изгредницима из Пољске)

Корпус Кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије у оквиру Кривичног закона обухвата и члан 317 који је грубо повређен у ставу 1 и у ставу 2.

Наиме, осумњичени је носио икону Пресвете Богородице у Византијском стилу, која је оскрнављена дугиним бојама. Наиме, канон иконописања је врло строг, па чак и да ниеј урађена оваква провокације, изругивање и нетрпљевост, канон иконописа подразумева строга правила израде икона, која не одступају чак ни са уметничком визијом уметника, него се мора насликати сходно вековним традицијама сликарства и иконописа.

Да ли Република Србија штити свој Устав? Да ли држава Србија и њени органи правосудне власти штите кривични закон? Или су култур-варвари, они који се служе језиком мржње, нетрпељивости, они који подривају основне тековине хришћанске Европе, јачи од државе?

Наиме, Пресвета Бородица, мајка Богочовека Исуса Христа, представља једну од најважнијих Личности верника православне, али и свих других хришћанских конфесија. На стотине храмова, манастира и цркви у Републици Србији и у оквиру СПЦ, посвећено је светој Богомајци и њеним празницима. Такође, једна цела монашка република у оквиру државе Грчке – Света гора, посвећена је Богородици, као и најважнији српски манастир задужбина Светог Саве, Светог Симеона и Кнеза Лазара, као и свих наших царева и краљева – манастир Хиландар.

Тако да је, овакав инцидент који се десио на дан 15.09.2019. године у Београду, током шетње поворке Параде ЛГБТ заједнице кроз улице Теразија, Булевара краља Александра, Таковске, па опет Теразија до Славије, правно и кривично недопустив.

Наиме овакав јаван догађај су пропратили сви домаћи и светски медији, поворка је прошла најфреквентнијим и најзачајнијим улицама града Београда тако да је овакво кривично дело има још вежу тежину и додатно узнемирење јавности, повреду верских осећања огромног броја српског народа и других народа који се осећају и декларишу као православци, а поготову знајући да је Деспот Стефан Лазаревић оснивач града Београда који је град посветио Пресветој Богородици!

Наиме, Српска православна црква и православно хришћанство као једна од највећих светских конфесија имају јасан став поводом греха хомосексуализма, содомије, педофилије и других видова сексуалних активности. Осумњичени овај перформанс жели представити да Господ Исус Христос воли и штити „напаћене хомосексуалце“. Наиме, тачно је да православље проповеда љубав према сваком човеку, па и највећем грешнику, и да сваком оставља могућност покајања и сваком даје шансу да буде верник и припадник цркве, тако и сваки човек може бити припадник наше СПЦ и учествовати у њеним обредима под условом да је крштен, али је изричит став против греха хомосексуалног блуда, трансексуализма, педофилије, содомије и ту нема толеранције према греху, а понајмање јавно, егзибиционистичко, провокативно и увредљиво пропагирање тог греха. Мајка Црква и Отац Исус Христос воли грешника, али не воли грех.

Извршење овог кривичног деле је не само подложно кривичној одговорности него је и незаконито и неуставно. Наиме, супротно члану 43 Устава Републике Србије којим је прокламована слобода мисли, савести и вероисповести, оваквим извршењем кривичног дела које се никако не може назвати слобода мисли и уверења, из разлога што постиче верску и националну мржњу док члан 46 Устава Републике Србије прописује слободу мишљења и изражавања, али која се може ограничити ако то неопходно ради заштите права и угледа других, заштите јавног менталног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије и на крају чланом 49 Устава прописује се Забрана изазивања расне, националне и верске мржње и нетрпељивсоти у ком се наводи да је такво понашање забрањено и кажњиво! И сходно Уставу Републике Србије таква неуставна активност се мора спречити и ограничити законом и кривичноправним санкцијама.

Прича о слободи и толеранцији, никоме не даје за право да вређа туђа верска осећања. И самим тим извршава дело које је инкриминисано кривичним законом.