Др Јована Стојковић: О монструмима и бабама-нарикачама
Др Јована Стојковић: О монструмима и бабама-нарикачама… Пише: Др Јована Стојковић 3.8.2017. Када се догоди нека страшна трагедија, као ова последња у центру за социјални рад, незрела српска јавност, преплављена афективношћу Касандре и Љовисне, креће у кидисање на сваког ко покуша да разлучи узрок и последицу и на рационалан начин схвати шта се заправо догодило. Ова психологија гомиле, типична за руљу која би да да себи мало одушка, негује се од стране професионалних баба-нарикача које себи дају за право да дају атест за емпатију, мерећи вам црвенило беоњача и дрхтавост гласа, на основу чијег нивоа вас примају или избацују из свог ожалошћеног друштва. Онај ко одбије да им се удвара и пресамићује се у „њиховом“ селективном болу који бира само политички коректне жртве згодне за манипулацију, бива одбачен са гађењем и резигнацијом, те то „ђубре“ више нико и нема жељу да чује. Тако се јавна дебата своди на питање како утепати монструма и да ли увести „превентивно“