Др Јована Стојковић: О монструмима и бабама-нарикачама…

Пише: Др Јована Стојковић
3.8.2017.

Када се догоди  нека страшна трагедија, као ова последња у центру за социјални рад, незрела српска јавност, преплављена афективношћу Касандре и Љовисне, креће у кидисање на сваког ко покуша да разлучи узрок и последицу и на рационалан начин схвати шта се заправо догодило.

Ова психологија гомиле, типична за руљу која би да да себи мало одушка, негује се  од стране професионалних  баба-нарикача  које себи дају за право да дају атест за емпатију, мерећи вам црвенило беоњача и дрхтавост гласа, на основу чијег нивоа вас примају или избацују из свог ожалошћеног друштва. Онај ко одбије да им се удвара и пресамићује се у „њиховом“ селективном  болу који бира само политички коректне жртве згодне за манипулацију, бива одбачен са гађењем  и резигнацијом, те то „ђубре“ више нико и нема жељу да чује. Тако се јавна дебата своди на питање како утепати монструма и да ли увести „превентивно“ утепавање, а можда и одсецање језика за питањe о томе:

– Да ли је лезбо-феминистичко деловање   преко невладиних организација, а кроз државне институције довело да распламсавања рата у породицама?

– Зашто је све више убијених жена од када их исте институције „штите“, а тога готово није ни било док су жене биле „малтретиране“ у патријахалним породицама?

– Постоје ли у Србији жене које су убиле своје мужеве ?

– Да ли је, којим случајем, могуће да дође до измирења међу супружницима и обнављања односа након конфликата?

– Зашто је медијски простор испуњен сексом и насиљем, против кога се, наводно, боримо?

– Према статистичким подацима, колики је проценат насилних смрти међу мушкарцима, а који међу женама?

– Према статистичким подацима, у којој мери су угрожена родитељска права мушкараца , а у којој жена у Србији?

– Постоји ли, којим случајем, и насиље ван породице?

Наравно, ово нису теме за размишљање дежурних нарикача. Довољно је да Синиша Мали, велики поштовалац жена, доведе своје момке у Центар за социјални рад и заштити рад социјалних радника које претварају  у џелате породице и кадије Новог светског поретка. Ионако ће сви пропрати савест кроз медијску халабуку која ће проћи док кажеш „монструм“.

А кад изађеш из центра, нек ти је Бог у помоћи…