Др Јована Стојковић Живим за Србију

Покрет Живим за Србију и Иницијатива Нема предаје Косова и Метохије, уз подршку ратних  ветерана, организовали су протест испред Народне скупштине Републике Србије, поводом дешавања у вези са нашом јужном покрајином Косовом и Метохијом. На протесту су говорили Дамњан Кнежевић, представник  Иницијативе Нема предаје Косова и Метохије,  Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин-инфо, Горан Живковић, ратни војни ветеран, Јована Стојковић, председник Покрета Живим за Србију, професор Зоран Буљугић, а прочитан је и говор новинара Михаила Меденице, који је био спречен да присуствује скупу. За уметнички део програма био је задужен Миливој Мрдаковић и Наташа Грбић. Након завршетка програма испред Народне скупштине, поворка је кренула у протесну шетњу до амбасаде Црне Горе, где су окупљени исказали протест због антисрпске политике црногорске власти. Чули су се повици “Мило шиптаре”, а развијен је и транспарент на којем је писало “Шиптаре Мило, проклето ти било”. Поворка

Дубоко верујући да су најбољи интереси детета давно пре заштићени и Уставним, и Породичним законом, али и Кривичним законом, сматрамо да Закон о правима детета није потребно доносити, а може постати опасан уколико се крене у пуко језичко логичко тумачење истог. Наиме,  сматрам да је неопходно да се да аутентично тумачење Закона, а посебно термина „најбољи интерес детета“, да се каже шта јесте и шта није, тј. да се одреди и позититвно и негативно. Затим да се одреди значење термина „штетне традиционалне културне и религијске праксе“, шта су и шта нису, затим шта је надрилекарство. По члану 11 Закона о правима пацијената, пацијент има право на алтернативне методе лечења, а надрилекарство је одавно забрањено, сходно томе, поставља се питање да ли ће се под надрилекарством подразумевати природни начини лечења, као и холистички начин лечења, јер уколико се крене у језичко логичко тумачење овог Закона могуће је управо то, да се под надрилекартвом подведу ови начини лечења, који у

Косово је територија Републике Србије и свако ко је био на власти, ко је сада и ко буде био на власти мора да разуме да територија Републике Србије није дедовина појединца или групе људи, па да са њом може да располаже овако или онако. Није то татина некретнина, па да се са том некретнином располаже тако што ће се отуђити, поклонити или ИЗДАТИ – у буквалном или фигуративном смислу. Резолуција 1244 није РЕШЕЊЕ о наслеђивању неког физичког лица или групе лица, већ је РЕШЕЊЕ које је у датом моменту било подобно за превазилажење немира, рата и разарања. У тој Резолуцији  не постоји правни основ за било какво прометовање, отуђење промена власништва… итд. Нико не може трговати са предметом који је по самом Закону ван правног промета. Још су Римљани такве ствари називали res extra commercium а наш правни систем темељи се на Римском праву и наше стварно право изричито забрањује располагање ствари ван правног промета и такве ствари односно територију назива res extra commercium,  ка

OTVORENO PISMO DRŽAVI SRBIJI U ODBRANI SLOBODE GOVORA ZAŠTIĆENO HIPOKRATOVOM ZAKLETVOM U VEZI SA PREKOMERNOM UPOTREBOM METALA U MEDICINI Dragi Srbi, Pišem ovo iz Severne Dakote Srbiji i celom svetu iz brige za etičkim dužnostima naučnika i lekara. Dužnost je da se prenese istina. Kako su lekari na posebnoj misiji u društvu, naš rad i same reči nose značajnu moć. Naravno, ta moć je obojena politikom. U društvenim hijerarhijama klasa lekara je moderni ekvivalent šamanskih iscelitelja plemenskih kultura. Još uvek imamo tradicionalne iscelitelje ovde usred Severne Amerike kao što su indijanska plemena Hidatsa, Arikara, Mandan i Lakota. Oni praktikuju isceliteljske veštine koje su zaštićene Prvim amandmanom na Ustav Sjedinjenih Američkih Država o pravima. Istina i prvi principi filozofije su teški ideali kojih se treba držati u globalnom društvu u kom “se svet vrti oko novca”. Pozvani smo da kao lideri u medicini i nauci, jako osvetlimo dostupnost informacija javnosti. Pl

Да нам је неко пре само коју годину рекао да убијемо болесну бабу или мајку, вероватно би му пожелели срећан пут тамо одакле смо сви дошли, уз реторичко питање о његовом менталном здрављу. Међутим, пут без алтернативе доноси нам нова „просветљења“, а вредни мењачи свести кроје наше законе по мери „европских вредности“. Играње са животом и смрћу, рађањем и умирањем постала је главна занимација рокфелеровске медицине. Још половином прошлог века спровели су свој, у суштини еугенички план „планираног родитељства“и данас се без проблема свакодневно обављају утобна чедоморства . Несрећне младе немајке имају сву подршку и законску и научну да обаве овај грозни посао.Само неколико деценија је требало да родитељи прихвате да је убијати своју децу „нормална ствар“ и „цивилизацијска тековина“. Изгледа да ће ти исти родитељи доживети да их њихова рођена деца успављују као псе.  Нацрт закона који предлаже еутаназију пролази без значајније реакције јавности и стручне и лаичке. Слађани, ми

Покрет Живим за Србију одржао је трибину у Смедеревској Паланци под називом “Чија су наша деца?”. Интензивно нарушавање родитељских права у Србији, започето доношењем закона о обавезној вакцинацији, добија сво епилог. Наиме, 2016. године родитељима је одузета одлука о вакцинацији своје деце и препуштена држави. Овај преседан окупио је групу родитеља која се упустила у борбу са државом за повратак својих права, на све правне и легалне начине. До данашњег дана, ово питање није решено, деци се забрањује упис у вртиће и школе, родитељи се пријављују суду и центрима за социјални рад, а из уста министара чују се позиви на одузимање невакцинисане деце! Председник Покрета Живим за Србију, др Јована Стојковић, истакла је да је то само почетак мешања државе у унутрашње ствари породице, и упозорила на опасност новог закона о правима детета, који у многим сферама лишава родитеља одлучивања о сопи?ственом детету,. Наиме, појмови попут “економског насиља”, забране сваког физичког кажњава

Pismo podrške dr Jovani Stojković Poštovani, Pišem u znak podrške dr Jovani Stojković, i o njenom pravu da izražava svoje mišljenje o bezbednosti vakcinacije i potrebi za reformom politike vakcinacije. Nalazimo se u vremenu rastuće netolerancije prema stavovima manjina. Na to ukazuje dr Stojković, hrabra ličnost sveta medicine, koja je spremna da izrazi svoju zabrinutost zbog opasnosti od vakcina, i koja je zbog toga sada pod pretnjom gubitka dozvole za rad. Njena zabrinutost je opravdana, i trebalo bi joj dozvoliti da je izgovara bez cenzure. Ako nešto treba uraditi, to je da se sprovedu istraživanja kako bi se pokazala bezbednost postojećih programa vakcinacije i kako bi se porodicama omogućilo da se isključe iz njih ako to žele. Obavezna vakcinacija ne bi trebalo da postoji ni u kom slučaju. Sjedinjene Američke Države imaju najveći broj obaveznih vakcina od bilo koje nacije, ali i visoke i rastuće stope smrtnosti novorođenčadi i dece do pet godina starosti, k