Др Јована Стојковић о инфекцији малих богиња: Медијско лешинарење на српски начин

Др Јована Стојковић
4.1.2017.

Вест о смрти једне одрасле особе и једног детета које се повезују са инфекцијом малих богиња, од стране овдашњих медија (зло)употребљена је, како је и очекивано, против грађана који су за слободу избора по питању медицинских интервенција. На страну што ја као грађанин ове земље немам ни мало поверења у окупиране нам институције, оно што се могло прочитати у извештајима медија збунило би и Агату Кристи лично.

Поводом смрти одрасле особе: прво се писало да је двадесетогодишњак, па да је тридесетогодишњак, али оно што се „поуздано“ знало је да није био вакцинисан и да је умро здрав од малих богиња. Лепо би било да смо видели здравствени картон где је овај двадесето-тридесетогодишњак изричито одбио вакцинацију, с обзиром да је рођен у време када је вакцинација против морбила била обавезна, али и због увида у опште здравствено стање. У новинама је наведено да је „овај Београђанин иза себе оставио супругу и четири ћерке“, што је вероватно тачно али је и класични емоционални спин, док је изостављена значајна информација да је човек живео у ромском нехигијенском насељу, што баца другачију слику на његово обољевање и трагичан исход.

Колико су услови живота кључни у пребољевању ове болести говори и податак да је у Америци смртност од малих богиња 0,2%, док је у земљама у развоју и до 10%, целих 50 пута већа. Даље, у тексту, породица сведочи да је човек добио септолете и антибиотик и да је враћен кући у густо насељено ромско насеље, иако је профилактичка примена антибиотика у току oве болести неоправдана, а може и шкодити, јер постоји већа вероватноћа да ће компликацију изазвати резистентни микроорганизам (Педијатрија, Душко Мардешић, 431 стр.). Супруга наводи да су и две ћерке болесне, а недостатак подтака о томе да ли су вакцинисане говори да вероватно јесу, с обзиром да би медији једва дочекали да нам саспу у лице информацију о „невакцинисаности“. Нема одговора на питање да ли су вакцинисане ћерке можда пренеле оцу мале богиње? Разлог због чега је овај човек у каснијим годинама оболео од малих богиња лежи управо у масовним програмима вакцинације који померају границу оболевања на више, када су компликације израженије, што показују и подаци о обољевању већином одраслих људи и у претходним епидемијама, а који се воде као група са „непознатом вакциналним статусом“ која се у извештајима лукаво спаја са групом невакцинисаних. Ретко ко од људи између 30 и 40 година живота поседује вакцинални картон из детињства, иако су сви редом били вакцинисани.

Случај преминулог детета из Ниша пренесен је у истим тону, сензационалистички и спинерски. У једној новини новинар са иницијалима је навео да они „сазнају да су његови родитељи антивакцинери и да су се горко покајали због тога“, док се у другој наводи да је дете рођено читавих шест недеља пре термина, да је за две године имало неколико упала плућа и било стално болесно, те није било „прозора“ да му се да вакцина. Нема сумње да се радило о детету изразито нарушеног имунитета, за које су се овдашњи новинари заинтересовали само зато што је то згодно за актуелне пропагандне сврхе. Да је дечак преминуо након било које од претходних шест упала плућа, не бисмо никада чули за његов случај, као и што не чујемо ни за једно дете које недељно премине од карцинома. Нема сумње ни да су родитељи срамно искоришћени да се прозову „антивакцинерима“ да би се још једном криминализовали сви они који се боре за слободу избора и очување физичког интегритета грађана Србије.

Иако је Т1 ћелијски имунитет, који је код овог дечака очигледно био нарушен, кључан за ток малих богиња и за успешан опоравак, доктор који је интервјуисан није пропустио да изрекламира вакцину као оно што би спасло дечака, иако она делује на стварање антитела и Т2 имунитет, а у литератури је познато да чак и деца која имају урођени поремећај и не могу да стварају антитела, без проблема прележе мале богиње. Из текста сазнајемо да је дечак имао брата близанца који је исто оболео од малих богиња и који их добро подноси, те то рађа неколико питања:

1. Да ли је брат дечака вакцинисан и када?

2. Уколико јесте вакцинисан, како је оболео?

3. Уколико је скоро вакцинисан, да ли је пренео живи вирус на дечака, с обзиром да је познато да недавно вакцинисана деца могу бити опасна за болеснике са лошим имунитетом?

4. Уколико није вакцинисан и добро подноси болест, значи да је нека специфичност у индивидуалном имунитету преминулог дечака оно што је довело до смртног исхода и да вакцина не би имала много са „спасавањем“.

Овакво мудровање није неопходно за класично српско новинарење које се на данашњој насловној страни игра емоцијама читалаца и непотребно раби животну причу родитеља, објашњавајући да су чекали дете седам година  а да су га убиле мале богиње, поред осталих стотина микроорганизама који су могли бити кобни за дете и који су га и разбољевали целог живота.

Оно што они желе да нам поруче овим нарицачким стилом је прекор због тога што нисмо вакцинисали своју децу, што је довело до епидемије, а свега овога не би било да смо примили потпуно безбедну и лековиту ММР вакцину, коју ће нам држава због општег добра давати присилно, јер смо глупи и необразовани и зли, за разлику од грађана западне Европе који имају висок обухват, немају епидемије и њихова деца не умиру. Да ли је заиста тако?

Према подацима доступним на сајту Светске здравствене организације и Европског центра за превенцију и контролу болести:

– Енглеска у периоду од 2000. до 2013. НИ ЈЕДНЕ године није имала обухват за ММР вакцину преко 95%. У периоду од 2003. до 2016. имала је 10 768 случајева малих богиња . У периоду од 1990. до 2012. Имала је 28 смртних случајева од малих богиња и НЕМАобавезну вакцинацију. (Public Health England, 2014.)

– У Швајцарској у периоду од 2000. до 2013. НИ ЈЕДНЕ године обухват за ММР није био 95%. Од 2002. до 2016. Имали су 7034 случаја малих богиња. НЕМА обавезна вакцинације.

– У Аустрији у периоду од 2000. до 2013. године НИ ЈЕДНЕ године није био обухват одговарајући. У истом периоду, имали су 1433 случаја малих богиња. НЕМА обавезне вакцинације.

– Са друге стране, Русија има обавезну вакцинацију и обухват између 97 и 99% у периоду од 2000. до 2013., али и 12 949 случаја малих богиња.

– Украјина, за коју се наводи да је дошло до епидемије „због пада обухвата“ који се догодио након 2009., је пре „пада обухвата“ у периоду од 2000. до 2008., уз проценат од 98-99% вакцинисане деце имала око 56000 случајева малих богиња!

Ако посматрамо умрле од болести превентабилних вакцинама у Србији, видимо да је и ранијих година било смрти од, рецимо, тетануса, али хистерије није било јер се за то не може окривити обухват. Из истог разлога је слично третирана и смрт од овчијих богиња 2010. године. Када се буде увела вакцина, новинарски третман ће бити другачији.

Ове године дечак по имену Јован, претходно здраво дете, јединац у мајке, примио је ММР вакцину пред полазак у школу а након неколико дана пао у кому и умро. Амерички суд за вакцине обештећује и признаје енцефалопатију и смрт након вакцинације. Држава Србија прогони родитеље који ово знају и прави их лудим, полажући право на то да њихову здраву децу присилно вакцинише без ИКАКВЕ одговорности, у чему јој здушно помаже сплачинарско-спинерско новинарење.

„Можете лагати све људе неко време,
можете лагати неке људе све време,
али не можете лагати све људе све време.“