Др Јована Стојковић: РАЗБЛИЦАВАЊЕ 3 – МАЛЕ БОГИЊЕ У СРБИЈИ СЕЗОНА 2017./2018.
Др Јована Стојковић: РАЗБЛИЦАВАЊЕ 3 – МАЛЕ БОГИЊЕ У СРБИЈИ СЕЗОНА 2017./2018.
Обавезном вакцинацијом противно својој вољи обухваћена су првенствено деца, али и здравствени радници, који неким чудом, одолевају вакцинацији без последица, док се родитељи и деца прогањају судски, институционално и медијски. Ипак, према новом Правилнику о имунизацији од 1.јануара 2020. године запослени у здравственим установама биће дужни да буду вакцинисани против следећих заразних болести:хепатитис Б, грип, мале богиње, рубела, заушке , дифтерија, велики кашаљ, менингококна болест, варичела, али и друге заразне болести према епидемиолошким индикацијама, те ће моћи да осете испод сопствене коже благодети обавезне вакцинације, а онда и да сопственим искуством посведоче о највећем цивилизацијском достигнућу, што је прилика да се поврати поверење у праксу вакцинације и подигне обухват.
До тада ће на подизању обухвата радити већ уигране екипе са благословом Удружења педијатара Србије које је након надахнутих предавања под спонзорством Глаксо Смит Клајна , произвођача ММР вакцине, позвало на борбу против својих пацијената који постављају питања и који се не слажу са кршењем људских права, али и инсистирало на „објективном извештавању медија“ , тачније конкретних особа чија се објективност , према писању неких правих новинара ,мери са 50 000 динара месечно , а који имају задатак да спинују и хушкају јавно мњење на поборнике необавезне вакцинације несувислим тврдњама да се епидемије дешавају због невакцинисаних и да су смртоносне . Наравно, ово се све дешава само у Србији , земљи примитивних ксенофоба и глупих параноика, док у Јевропи вакцинисана деца весело трчкарају по ливади , а сунце им шара по коси.
Но, не лези враже, ксенофобни, параноидни Србин, па још кад има интернет, воћка је чудновата.
Тако дотични може да оде на сајт Батута и пронађе Табелу 3 „Резултати спроведених имунизација у Републици Србији у периоду од 2001.-2013. „ која јасно показује да је обухват ММР вакцином почео да опада након 2011.године, док је ГИ за обавезну вакцинацију основана тек 2015.године као одговор на репресивни закон, те је питање елементарне логике- како је деловање Удружења основаног 2015.године проузроковало пад обухвата након 2011.године?
Ако оде, не дај Боже, на сајт Светске Здравствене Организације и погледа обухват за исту вакцину, видеће донекле различите податке (да се човек запита чији су тачни?) који говоре да је Србија имала обухват од 95% само током ЧЕТИРИ године у периоду од 1984 до 2016. Наградно питање- ко је крив за „неодговарајућ обухват“ 1984., , 1985, 1986., 1987., 1988., 1989., 1990., 1991., 1992., 1993., 1994., 1995., 1996., 1997., 1999., 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2006., 2008.?
На истом сајту, у табели која показује број случајева малих богиња у Србији, може се увидети да се након 1984.године када је уведена вакцинација са другом дозом вакцине , колико се прима и данас, регистровало 104 620 случајева малих богиња, закључно са 2016. Наградно питање– да ли сте чули и за један од ових 104.620 случајева, као што свакодневно слушамо о случајевима из 2017. и шта може бити разлог томе? Можда „објективно извештавање“?
Када нам дежурни аутошовинисти објасне, а ревносни папагаји понављају до имбецилности да је свет планирао да се до 2015.ослободи малих богиња, али због мрачних антивакицнашких сила није, они изостављају, а врло вероватно и не знају ,да угледни научници у свету говоре о неуспеху актуелног програма вакцинације, као и о питању да ли нешто тако уопште могуће. Тако Грегори Поланд (Vaccine 2012 Jan 5 ; 30 (2) : 103-104.) говори о томе да се „епидемије богиња појављују тамо где се најмање очекују“ као и да су се епидемије јављале и у САД од 2005. са изненађујућим бројем случајева међу претходно вакцинисаним особама.Он наводи да су се у у периоду од 1989.-1991. у епидемијама јавили проценти од 20-40% вакцинисаних, а у Канади 2011. било је преко 50% вакцинисаних међу оболелелима у епидемији малих богиња као и да се епидемије малих богиња јављају и у високо вакцинисаним популацијама због примарног и секундарног неуспеха имунизације. Он се даље пита да ли је садашња вакцина довољно имуногена и ефикасна да доведе до ерадикације и закључује да због великог броја добро образованих родитеља( у преводу неких српских епидемиолога -глуп, необразован зао) који одбијају ову вакцину из безбедносних разлога, али и практичних и имунолошких ограничења, потребна је појава нове вакцине.
Хефернан(PMID:19324753) предвиђа математичким моделом да ће се након дугог периода без болести догодити веће епидемије него што се могу предвидети стандардним моделима, а све из разлога што вакцинација не оставља доживотни имунитет. Не морате бити математички геније као овај аутор да бисте схватили да невакцинисана деца нису смртно опасна. Ако узмемо податке Батута за 2015.годину о броју становника у Србији и подели по годинама живота, као и тврдњу америчког лекара (Hedrich A.W. 1930, American Journal of Epidemiology) који је први појмио колективни имунитет у свом природном значењу и указао да 95% деце у градовима преболи мале богиње до 15 рођендана, добићемо следеће податке:
- Да се до 2015.године у Србији нико никад није вакцинисао против малих богиња, сигуран имунитет (људи који сигурно не могу оболети од малих богиња) би износио 85, 59% и штитио би све старије од 15 година. У актуелној ситуацији, када имамо вакцинацију против малих богиња од 1971.године, проценат „сигурно имуних“ је базиран на људима старијим од 46 година и износи око 47,4%.
- Уколико узмемо у обзир податке Поланда да се примарни неуспех вакцинације дешава у до 10% случајева, а да , према Ла Барону 20 година након вакцинације 33% вакцинисаних нема титар антитела који би га заштитио, у 2015. години, у случају да су апсолутно сва деца вакцинисана, теоретски колективни имунитет у земљи Србији износио би 85, 67% , уз могућност да оболе и одрасли код којих вакцина није деловала ,а који би имали већу могућност за компликације и смрт , као и одојчад коју слабије штите антитела вакцинисаних мајки, две групе које су изузетно ретко оболевале пре вакцинацијске ере.
Пре ере јахачица апокалипсе из Блица, знања о болести и лечењу била су у делокругу лекара и истраживача, те још 1967. Sencer у Public Health Reports описује „смртоносну епидемију“ малих богиња: “Компликације су ретке, уз адекватну медицинску негу смртност је ретка….у великим градовима епидемије се појављују на 2-3 године и трају од ране зиме , са пиком у пролеће, до затварања школа.“ Он објашњава да је епидемија малих богиња самоограничавајућа и да се дешава када 45-50% деце испод 15 година буде осетљиво на вирус, односно не прележи мале богиње.Епидемија траје док проценат осетљиве деце не опадне до 30-35% и тада се епидемија сама завршава. Дакле у свакој епидемији у ери пре вакцинације, оболевало је 10-15% деце испод 15 година , која нису била прележала мале богиње и нико више! Ово је уједно био и период када су деца најлакше пребољевала ову болест, која се широм света, па и у нашој земљи вакцинацијом померила на старије године,када су компликације и смртни исходи чешћи.
фото принтскрин Јутјуб
Када погледамо шта је говорио човек који је и уводио вакцинацију против малих богиња у Америку и упоредимо то са изјавама добро познатих весника смрти још из доба животињских грипова, морамо да се запитамо ко је овде луд ,купљен или уцењен. Langmuir још 1962. У American Journal of Public Health описује мале богиње као „самоограничавајућу инфекцију, умерено озбиљну, кратког трајања и ниске смртности“.У односу на све остале болести против којих се тада вакцинисало оцењује да се значај малих богиња „ не може поредити не са једном од ових болести“, и оправдава увођење вакцинације у најамњу руку неубедљивим разлозима те наводи да се то чини из „хуманих разлога“, јер „сваки родитељ који види своје мало дете да се мучи са високом температуром, пожели да то буде превенирано, уколико се то може урадити безбедно“, али и због тога што су нам „доступни алати ефикасне контроле и ерадикације“. Према проценама ових оца вакцине против малих богиња изнесеним у раду „Epidemiologic basis for eradication of measles in 1967“ , „ефикасна употреба ових вакцина током ове зиме и пролећа, довешће до ерадикације (!) малих богиња у САД 1967.године“. Очигледно је да ни након 50 година овај циљ није постигнут и вероватно никада неће, али не због невакцинисаних који након обољевања једини имају прави имунитет, већ управо због сумњиве ефикасности вакцине и осетљивости вакцинисаних , као и умирања популације која је природно прележала болест, што и предсказује Хефернан у горњем раду.
(Не)знајући то, уиграна екипа разних соњи тодоровић и луд-купљен-уцењен пророка схвата да им је играње на емоције једина карта којом могу да нахушкају неинформисану јавност на борце за слободу избора и очување задње мрве достојанства и интегритета становника конц-логора Србија. Зато последњих дана као врани гаврани облећу око несрећне деце која се боре за живот због својих урођених стања , а којима свака инфекција може однети живот, очекујућу позитиван брис на мале богиње, не би ли сатански ликовали и оправдали свој срамни ангажман у застрашивању и лишавању људи елементарних људских права.
Наградна питања би била:
- на који ће начин здрава невакцинисана деца, која су главна мета њиховог прогона, угрозити дете које је у болници на посебном режиму због свог стања, када деци није дозвољен приступ болницама?
- Да ли ће евентуални преносиоци бити управо одрасли који су „заштићени“ вакцином?
Због чега се не помиње 6 општих и чак 11 посебних мера за заштиту становништва од
- заразних болести поред вакцинације, које епидемиолошке службе имају на располагању за контролу епидемија и којим успешно савладавају преко 200 различитих епидемија годишње, већ се акценат упорно ставља на вакцину као „једини спас“?
- Због чега је болница Џон Хопкинс у свом приручнику за имунокомпромитоване пацијенте нагласила да се пацијенти не посећују од стране акутно болесних од заразних болести, али и скорије вакцинисаних против болести као што су мале богиње, рубела, овчије богиње, дечја парализа уз препоруку да се избегава контакт са скоро вакцинисаном децом и каква ће „праведна „ казна бити тражена ако свеже вакцинисано дете пренесе морбиле имунокомпромитованом?
- Зашто није било исфабриковане панике за имунокомпромитоване у епидемијама 2007. И 2011. када је било случајева морбила и на одељењу хематоонкологије (управо где леже имунокомпромитована деца) и да ли је „одговарајући обухват“ био разлог за изостанак исте?
Према информацијама Батута, закључно са 22.12.2017. у Србији је пријавњено 603 случаја малих богиња, од чега је 201 лабораторијски потврђен. У преводу , према најновијим дијагностичким критеријумима , исправно би било рећи да постоји 201 случај малих богиња, обзиром да уџбеник из Инфективних болести на страни 220. каже: „Данас, у вакцинисаној средини, дијагноза се сме поставити једино на основу специфичног серолошког налаза. Податак о вакцинацији не искључује дијагнозу.“
Од овог броја пријављених случајева којих је увек више када је појачан надзор , јер се свака температура са осипом пријављује као сумња на мале богиње, 254 случајева су са територије Косова и Метохије и стално су присутни у „објективним“ извештајима медија, иако је годинама уназад у извештајума Батута епидемиолошка слика са територије јужне српске покрајине представљана одвојено од Централне Србије и Војводине, те основано сумњамо да је овај нагли патриотизам последица „интензивиране борбе против антивакциналног лобија“.
Интересантно је и да се са причом о епидемији на КиМ кренуло након фамозног скупа педијатара у Нишу у октобру месецу, иако је, према речима Хамди Рамаданија, директора Инфективне клинике у Приштини за Бирн, почетак епидемије био у јуну месецу.
Још интересантнија је и изјава Еве Пиреве са Националног института за јавно здравље која је навела даје обухват ММР вакцином високих 93-94%, али и да је током Недеље имунизације у априлу месецу, тзв.“Косово“ са 95% обухвата вакцинацијом, према тамошњем министру здравља, једна од најуспешнијих „земаља“ у свету по вакцинацији деце.
Српски лекар Зоран Вукадиновић, за „Вести“ говори да је почетком октобра забележено 5 случајева морбила, од кога су четири епидемиолошки повезана са особама из јужног дела Косовске Митровице, као и да је од петоро оболелих двоје примило обе дозе ММР вакцине, двоје по једну, а за једну особу нема података о вакцинацији!
Дакле, епидемија је почела из „земље“ са високим обухватом, пренела се на четворо вакцинисаних и једног могуће вакцинисаног и ширила даље.
Наградна питања:
1.Ко је крив што се, упркос, високом обухвату на тзв.“Косову“ јавила епидемија?
2.Ко је крив што су у српском делу оболели прво вакцинисани, који су требали да буду „заштићени“?
Свакако није произвођач који се у упутству за вакцину и сам ограђује да “као i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”. Свакако није ни држава која прописује обавену вакцинацију, али није произвођач који треба да буде одговоран за квалитет свог производа. Нису ни они што обећавају да је „спас у вакцинацији“, јер они само спроводе препоруке Светске Здравствене Организације, исте оне која је осуђена Резолуцијом бр. 1749 Парламентарне скупштине Савета Европе од 24. јуна 2010. године ( „1) …алармирана начином на који се бавило пандемијом инфлуенце, не само од стране Светске здравствне организације (WHO), него и одговарајућих здравствених власти ЕУ и држава. Нарочито су проблематичне одлуке које су донете а које су водиле кривљењу приоритета служби јавног здравља широм Европе, бацању огромних сума јавног новца и неоправданим страховима о здравственим ризицима са којима се Европа суочавала. 2) Парламентарна скупштина подвлачи да су откривени велики недостаци у вези са транспарентношћу процеса доношења одлука о пандемији који су створили сумњу око могућег утицаја фармацеутске индустрије на неке од главних одлука које се тичу пандемије.
Но, нема бриге за ову веселу дружину. Док је њима јахачица апокалипсе које за 50.000 месечно могу од сваког да направе убицу деце, а од обесправљених грађана „антивакциналну мафију“, мирно спавају уз благослов министра здравља. Док год има правника који ћуте на повреду Устава, бораца за људска права који не виде ништа лоше у присилном вакцинисању деце, лекара којима је битније шта им шеф нареди од онога што пише у медицинској етици, лопова и психијатријских пацијената који предводе групе за линч на интернету, слободе бити неће, јер је не заслужујемо.
Уколико ли се деси супротно, одговараће.
Др Јована Стојковић
Коментари
Постави коментар