СВЕ ШТО НИСТЕ ЗНАЛИ О МАЛИМ БОГИЊАМА, А МОГЛИ СТЕ ДА ПИТАТЕ (УМЕСТО ДА ЛУПЕТАТЕ)

ДЕО ПРВИ: “СМРТОНОСНОСТ” МАЛИХ БОГИЊА

Ако хоћете да добијете највише непријатеља у јединици времена, објавите нешто о вакцинама на твитеру или фејсбуку. За тили час, небитно да ли сте лекар, пекар или апотекар, добићете салву увреда, клетви и претњи смрћу. Разноразни људи даће себи за право да коментаришу ваше образовање, мотиве, психолошке карактеристике и банковни рачун, иако вам очи никад нису видели, а камоли ово остало. Узрок оваквом разулареном и обеспамећеном понашању је вишемесечна медијска, прљава пропаганда и хајка на људе који се залажу за слободу избора приликом вакцинације, илити у преводу, да сами одлучују да ли ће им и када деца, а ускоро и они сами, примити вакцину страног произвођача, чија је документација о одобравању “службена тајна”

Аргументи којима прогонитељи располажу, обично су утемељени у високорангираном научном штиву, попут листа Блиц, који је само у августу прошле године имао двадесет и кусур “текстова” о вакцинацији. Тако је становништво свакодневно, у више доза, едуковано како су мале богиње “смртоносна болест” која је “нестала” вакцинацијом, а коју су вратили зли “антивакцинаши” , јер су урушили “колективни имунитет” за чије одржавање је неопходно да 95% деце буде вакцинисано, тако што су “ширили лажи” о фамозној ММР вакцини.

Идемо редом. Да су мале богиње “смртоносна болест”, откриле су генијалке из Бљуца, које су се пре извештавања о осетљивим здравственим темама бавиле гардеробом пролазника у Кнез Михаиловој и проблематиком чварака, те је разумљиво да нису стигле да се позабаве званичним статистикама, као што је то урадила доктор наука Матеја Чернич у својој докторској дисертацији, која се бавила идеолошким конструктима о вакцинацији. Према прорачунима за период са краја 19. и почетка 20. века смртност од малих богиња се смањила за 99, 36% у Великој Британији, а 98,01% у САД-у, пре увођења вакцинације. Број људи који умре од укупног броја оболелих смањио се скоро 9 пута пре увођења масовне вакцинације, и то у периоду од само 20-так година. У Великој Британији је у периоду 1940.-1945. износио 1/535, а у периоду 1960-1969. 1/4573. У САД-у, у тренутку увођења вакцинације, од малих богиња умирало је 2 људи на 1 000 000 становника ¹ Сликовитије речено, у години када се прва вакцина против малих богиња појавила у САД-у, у 6 држава (Масачусетс, Њу Хемпшир, Вермонт, Роуд Ајланд, Конектикат, Меин), смртност од астме је била 56 пута већа, од несрећа 935 пута већа, а од болести срца 9.560. пута већа од смртности од малих богиња.²

Ово све говори да се мале богиње нису могле назвати “смртоносном болешћу” ни непосредно пре почетка вакцинације становништва.

О овоме сведочи и један од најпознатијих медицинских часописа, British Medical Journal, који у издању од 7.фебруара 1959. године говори у извештајима лекара о епидемијама малих богиња, где се наводи да “нису покушавали да спрече ширење малих богиња “ и да су имуноглобулин, који ублажава клиничку слику, користили само код одраслих и деце која су већ озбиљно исцрпљена од неког другог стања. Такође, наводи се да “деца испод две године имају обично благу слику, а испод 6 месеци обично потпуно избегну болест”, као и да је “код већине деце цела болест пролазила за недељу дана”,а мајке које су сада изложене судском прогону због тога што нису “заштитле дете од смртоносне болести”, су те 1959., говориле ” колико је добра пребољевање малих богиња донело њиховој деци”, зашта се сада пружају бројни докази у истраживањима која повезују пребољевање дечјих болести са заштитом од хроничних обољења, попут алергија, аутоимуних обољења и рака, у одраслом добу. Чак су и наши стари лекари знали значај дечјих болести са сазревање, како телесно, тако и психичко, па академик Владета Јеротић у својој књизи “Човек и његов идентитет”, наводи: “Вратимо се за тренутак на распрострањену заштиту од свих могућих дечјих болести у савременом друштву. Према мишљењу неких дечјих лекара у свету, дечје доба се карактерише релативно честим краткотрајним запаљивим процесима праћеним повишеном температуром. У току, и особито, после прележаних запаљења, које карактеришу и тзв. дечје болести, деца стичу потребан имунитет са којим улазе у “друго здравље” одраслог доба. Телесне одбрамбене снаге бивају ојачане и, што је необично занимљиво, према казивању лекара и родитеља, деца после прележаних болести показују и у своме изгледу и у своме бићу позитивне промене. Човек се не може отети утиску да ове болести за развој детета значе неку врсту процеса сазревања. Из оваквог посматрања и размишљања произилази да вештачки имунитет који се данас масовно примењује код деце не само што успорава душевни и телесни развој детета него, пошто тај имунитет није трајан, разне познате дечје болести пристижу у једном узрасту када дете није психофизички спремно да их добро поднесе. Отуд и опасност код ових болести од могућих компликација.”³

Закључно, извештај у British Medical Journal – у говори да су “мале богиње релативно блага и неизбежна инфекција коју је најбоље преболети између 3. и 7. године. У протеклих 10 година било је неколико озбиљних компликација укупно у свим узрастима и сва су се деца комплетно опоравила.У складу са тим нису чињени напори да се инфекција превенира, чак ни код беба код којих болест није нарочито озбиљна”^. Ова “смртоносна” болест третирана је само аспирином, те British Medical Journal наводи да је “у акутној фази неспецифична терапија, попут аспирина, основа третмана , а и без рутинске употребе антибиотика стопа компликација није прелазила 3%. Неколико комликација које су се појавиле, природно су регулисане, или су биле третиране ињекцијама пеницилина”⁴ Бројни случајеви умрле деце од малих богиња, којима се традиционално плаше родитељи, односе се првенствено на земље “трећег света” у којима хара глад и жећ и у којима је неухрањеност главни узрок смртности деце и терен за фаталан исход било које инфекције, па и малих богиња. Смрност деце од малих богиња већа је од 200 до 400 пута код неухрањене деце у односу на децу “развијених земаља”.⁵

О томе да мале богиње нису никаква “смртоносна болест” говорили су  (још увек) неиндоктринирани и интересно неспутани лекари времена пре вакцинације и то они најпозванији и најеминентнији. Александар Лангмијер, отац епидемилогије заразних болести, описао је 1962. мале богиње у “American public health assotiation “, као “самоограничавајућу инфекцију кратког трајања и ниске смртности”. Он наводи да у “САД-у мале богиње нису болест значајна по  данима оболелости, нити броју смртних случајева, већ хуманим вредностима(!) и чињеницом да је доступно ефикасно оруђе које обећава ефикасну контролу и рану превенцију”, те на питање зашто жели да искорени мале богиње одговара- “зато што је то ту и може бити урађено”^.6 

У преводу, није се кренуло у ерадикацију и елиминацију болести због њене озбиљности и смртоносности, већ због тога што је била направљена вакцина.

Због чега није дошло до испуњавања овог “америчког сна”, у наставку, уколико неко пре тога, од поменутих на почетку текста, не испуни своје обећање.

Извори:

¹https://marjankogelnik.files.wordpress.com/2016/01/ideoloc5a1ki-konstrukti-o-cepljenju-predogled.pdf

² https://www.cdc.gov/nchs/data/vsus/mort63_2a.pdf 

³http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2017/02/Vladeta-Jerotic-Covek-i-njegov-identitet.pdf

⁴https://doi.org/10.1136/bmj.1.5118.380

⁵https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3554780

⁶https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1522578/pdf/amjphnation00499-0004.pdf

Др Јована Стојковић – Председник покрета Живим за Србију