Др Јована Стојковић Живим за Србију

Шта је баби мило, то јој се и причинило Господин Божовић, очекивано, своју реплику започиње покушајем дискредитације саговорника. Он наводи да „негирам научне чињенице“  и игнорише писма подршке мом залагању за политику слободе избора при вакцинацији,  добијена од научника широм света, која је морао видети док је пребројавао српске жртве на сајту мог Покрета.  Професори медицине и лекари- Едвард Фогарти, Ентони Моусон, Џејкоб Пулијел, Јехуда Шонфелд, Роман Герард, Кристофер Шо, научници Џејмс Лајонс Вајлер, Џенет Керн, Кристофер Ексли, Стефани Сенеф, Луција Томљеновић, Матеја Чернич, професори права Мери Холанд, Аугусто Синагра, Бранислав Ристивојевић, али и амерички адвокат Роберт Кенеди млађи, председнички кандидат у САД-у др Кајл Кенли Копитки и други,   мачји су кашаљ за Божовића, критичара медицинске науке и баба. Господин Божовић се бави и комплекснијим психолошким триковима , попут  асоцијативног условљавања,   када криви  бабу због мог лошег друштва – људи који носе

ДРУГОСРБИЈАНСКИ ВИТЕЗОВИ И ЗАРЂАЛИ НОЖЕВИ Народна мудрост каже да се не треба освртати за сваким псетом које залаје за нама. Ипак, поред мудрости, некада имамо и дужност да дамо нек одговоре, макар због поштеног света који свакодневно чита ове редове, попут мојих родитеља. У емоционално високошаржираним реакцијама другосрбијанских витезова, међу којима је и, мени до сада непознати господин Раде Радовановић, провлачи се кључна нит-покушај дискредитације мога лика и дела. Да сам као неке Јоване, до сада бих већ доставила психијатријски и гинеколошки извештај суду и жалила се на „родно засновано прогањање“. Да макар мало асоцирам на четнике из Булајићевих филмова, господин Радовановић не би морао да се мучи студирајући елитни часопис Блиц и писанија Сити магазина, где је, поред информација о депилирању препонске зоне и добробитима цимета, сазнао о мојим упитним „активностима“, које је врло слободно интерпретирао. Разликовање телесног кажњавања од злостављања деце, непотребност

Свако цитирање одредби, Закона, Устава, начела права и правде, етике и морала чини се отужно и бесмислено, када постоји оно питање: „ЗАШТО МЕ ДАЈЕШ ЊИМА?!“ Зашто?  Неко ће морати да одговори, онда када све бурлеске и игрокази урушеног система морала и етике престану деловати, у офуцаним позоришним костимима, истрошеним оделима, похабаних душа, са израубованим ципелама које су газиле по свему и свачему и бајатим политичко-глумачким пензионерским  стажом, и престати играти своје представе на позорници за гладне, уплашене и у појам убијене гледаоце, и када неко свој – не туђ, не плаћен, ни потплаћен буде довољно свој и независтан да једног дана врати и поврати сву ону децу из иностранства, која ће тада већ увелико бити одрасли људи вероватно без знања српског језика, знања о пореклу, без информација о својим крвним везама, јер то је можда и био циљ. Деца држављани Републике Србије, чији су биолошки родитељи лишени права на родитељство због наркоманије, алкохолизма, болести и

У четвртак, 11.јула, била сам на најави  представе „Сребреница. Кад ми убијени устанемо“. Ушла сам  кроз отворена врата Коларчевог народног универзитета, на предавање отворено за јавност.  Ушла сам са групом људи, чланова Покрета Живим за Србију, регистрованог у АПР-у, са јавно доступним програмом. Били смо у мајицама Покрета, на којима је насликана аутономна покрајина Косово и Метохија. Поред нас, било је људи и из других организација. Овај (немили) догађај, хистерично је пренешен као „упад десничара на представу“. Ваши саговорници су групи младих људи крстили „подмладком идеологије национализма“, који „не могу да се суоче са прошлошћу“, који су „дошли по службеној дужности“, да су „нахушкани и обманути“, уз сладострасни закључак да је овим перформансом „демистификован корен зла“. Овој идеологизиваној интерпретацији „догађаја“, фали мало чињеница и елементарног поштења. Нити је било упада, јер смо сасвим мирно ушли у салу, кроз отвор предвиђен за то, звани врата,  нити су п

Покрет Живим за Србију изразио је протест поводом обележавања наводног “геноцида у Сребреници” у главном граду наше државе. Присуствовали смо перформансу Иницијативе младих за људска права, где смо позвали присутне новинаре и амбасадора САД-а да чују српску страну приче. Пришла нам је једино репортерка Ruptly, која је снимила и верно пренела изјаву др Јоване Стојковић, председника Покрета. Подсетили смо на око 3200 убијених Срба у Подрињу и 8000 у Сарајеву. Активисти Покрета присуствовали су трибини поводом представе  која говори о “сребреничком геноциду”. Улаз је био слободан за све грађане, па и чланове нашег Покрета. Редитељ Златко Паковић, након свега неколико минута, окривио је националисте за сва зла која су погодила наш народ, упирући прстом у двадесетак наших чланова и сабораца. Након жустре полемике са присутнима, сами смо напустили салу Коларчеве задужбине. Окупаторски медији пренели су вест о “упаду екстремних десничара који су претили присутнима”. Покрет Живим за

Лични подаци су заштићени, јер да нису, свако би имао увид у наш јединствени матични број грађана или увид у здравствени картон. Не би постојале казне за понашање које би угрозило заштиту личних података. Сва срећа то право није дато од стране неких појединаца који брже-јаче-боље воде рачуна о нама и нашој деци, већ је то право утемељено правним актима, који су изузети од олаке измене, промене и замене. Закон о правима пацијената у члану 21, говори да подаци о здравственом стању, односно подаци из медицинске документације, спадају у податке о личности и представљају нарочито осетљиве податке о личности пацијената у складу са Законом. У ставу два пише да су те податке дужни су да чувају сви здравствени радници, односно здравствени сарадници, као и друга лица запослена у приватној пракси, организационој јединици високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност, као и друга лица запослена у здравственим установама, приватној пракси, организационој једи

    Благословен Видовдан, браћо и сестре! Мало стадо, али одабрано, освешћени логораши психолошког логора Србија, у коме је црно-бело, издаја-реалност, предаја-мудрост, жртвовање-лудост, понижење-лавовска борба, разграничење-победа, родољубљe-фашизам, Мурат-мудар државник, а Лазар-губитник. Логора, у коме је одбрана земље-злочин, примирје-капитилација, Устав-мртво слово на папиру, Логора, у коме се трампи наше за наше, у коме је завет са Богом-мит, у коме су национални интереси-мир и стабилност у региону, у коме су терористи са потерница-председници и премијери делова наше територије, у коме је окупатор и непријатељ-партнер, у коме је џелат-саговорник, у коме су јунаци-просјаци. Има ли нам лека, браћо? Како се скидају ови ментални окови, како се ослобађа од ове схизофрене тортуре? Има ли доктора, психијатра, врача, који ово може да излечи? Нема! Овај духовни мрак се не лечи ничим другим до Истином, Истином која је засијала на Видовдан 1389. и данас обасјава пут нама