Видовдански говор

   

Благословен Видовдан, браћо и сестре!

Мало стадо, али одабрано, освешћени логораши психолошког логора Србија, у коме је црно-бело, издаја-реалност, предаја-мудрост, жртвовање-лудост, понижење-лавовска борба, разграничење-победа, родољубљe-фашизам, Мурат-мудар државник, а Лазар-губитник.

Логора, у коме је одбрана земље-злочин, примирје-капитилација, Устав-мртво слово на папиру,

Логора, у коме се трампи наше за наше, у коме је завет са Богом-мит, у коме су национални интереси-мир и стабилност у региону, у коме су терористи са потерница-председници и премијери делова наше територије, у коме је окупатор и непријатељ-партнер, у коме је џелат-саговорник, у коме су јунаци-просјаци.

Има ли нам лека, браћо? Како се скидају ови ментални окови, како се ослобађа од ове схизофрене тортуре? Има ли доктора, психијатра, врача, који ово може да излечи?

Нема!

Овај духовни мрак се не лечи ничим другим до Истином, Истином која је засијала на Видовдан 1389. и данас обасјава пут нама слепцима, чије су руке свезане, уста запушена, очи покривене, слепцима који су таоци у сопственој земљи, купљеној од неба и  плаћеној крвљу предака.

Али и у тако слуђенима, свезанима, гладнима, пониженима, застрашенима, још овек куца срце непокорног Србина, Христовог и Лазаревог војника, војника који се целим бићем опире овој отимачини, овом зулуму, овој вапијућој неправди, војника који целим бићем презире издају, продају, кукавичлук. Нема тог стручњака из Тавистока или Ленглија који ће том срцу доскочити, који ће то срце уплашити, који ће то срце разумети.

У том срцу станује ум, дат нам од Бога у којега верујемо , који се не да преварити  никаквим разумима палог човека. Ум који зна ко је непријатељ, а ко пријатељ, шта је добро, а шта зло, шта је нормално, а шта болесно, шта је свето, а шта проклето!

Ум који ће рећи „доста“ локалним илузионистима и продавцима европске магле. Ако су они притиснути, ми нисмо! Ако су они уцењени, ми нисмо! Ако се њима жури, ми имамо вечност!

Нисмо вам ми циркуска публика, већ заветни народ који је на Косовском завету и Лазаревој жртви породио своје краљеве и своје династије, а не туђе господаре, као што је то радила Европа, која нам тражи да се одрекнемо себе.

Као што је Лазар одбио да управља Србијом у име турског султана, ми одбијамо да Србијом управљају колонијални управници!

Тражимо следеће:

1. Хитно проглашење окупације наше покрајине Косова и Метохије
2. Наставак преговора у оквиру Резолуције 1244 и Устава Републике Србије
3. Да се затражи помоћ од Руске Федерације за остваривање услова и гаранција за преговоре под овим условима
4. Да се прекине са било кавим „хитним“ решавањем питања Косова и Метохије и да се сачекају геополитичке прилике које би нама ишле на руку, колико год да треба 

Ви нећете нашој деци, коју у садашњости, по налогу газди, присилно вакцинишете, индоктринирате сатанским идеологијама, подводите страним инвеститорима за 200 евра , да оставите „терет Косова“, јер бринете са њихову „будућност“.

Ми нећемо да им оставимо терет издаје, јер бринемо за њихову вечност. 

Догодине у Призрену!

Косово је Србија!

Видовдански протест, др Јована Стојковић