Зашто борба за необавезну вакцинацију мора постати политичка борба?

Питање вакцинације је од  почетка хистерије струке због непостојеће епидемије птичијег и свињског грипа постало светско и домаће политичко питање. Ко и зашто лажира епидемије и пандемије, ко из непознавања сопствене струке или из солидарности са струком учествује у масовним светским преварама?  У уредђеном друштву то је ствар правне науке и њених органа – судског  система,  једног од три стуба власти и управе у свакој држави.

Други стуб власти је извршна власт, односно влада којој грађани паралелно могу да се обрате ради остваривања својих права или ако су им иста повређена.

Трећи стуб је парламент – онај који ствара законе и обезбеђује провоњене истих. Право сваког грајанина у правним друштвима је да се обрати како судском – правном систему, тако и влади – извршној власти и парламенту -изабраним народним представницима.

Шта ако грађанин или група грађана сматра да не може да оствари своја права или организује свој живот ни преко једног од ова три стуба друштва?  Устав каже да грађани имају право удруживања, заједничког иступања, а један вид тога је и политичко удруживање – формирање странке са својим програмом и циљевима.

Ово све пише, не само у законима и уставима земаља, него и у самом корену правне науке. Дакле ЛЕГАЛАН ВИД БОРБЕ ПО ПРАВИЛИМА ПРАВНЕ НАУКЕ.

Насупрот томе (да избегнем овог пута помињање насиља, револуција, тероризма, атентата, је дизање димне завесе од стране НЕКЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ СТРАНЕ, замагљивање и пацификовање оправданих захтева грађана.

Многе гране науке о људској историји описују ситуације сукобљених интереса различитих група. Један од најстаријих извора налазимо у Кини у делу “Уметност ратовања” од Сун Цуа. Његова најцитиранија мисао већ хиљадама година је: “најбоље су оне битке и ратови који се добију без борбе”. Па, ако кренемо до античких времена – сви на овом свету знају за тројанског коња. Ако дођемо у наше крајеве долазимо и до појма кукавичије јаје!

А ако говоримо језиком обавештајних служби и служби за пропагандно психолошки рат, назив таквог елемента би био “пацификатор” – односно онај који гуши, смирује, скреће енергију, пажњу и акције групе која би реално  и без по муке могла да оствари свој циљ. Дакле, када је група грађана окупљена око заједничког циља у остварењу истог мора да има добру комуникацију унутар групе, формирање захтева према власти и бирање уже групе који би били представници у комуникацији између групе грађана и државе. Важно је напоменути да представници морају да буду интелигентни, комуникативни у свим смеровима, вешти у преговорима и ако је могуће образовани у областима преговарања.

Ако група грађана не остварује у одређеном времену своје циљеве, да ли појединац има право да се запита у чему је проблем? Држати се као пијан плота методе или стратегије која не даје плод је глупо.

Резултат наше вишегодишње борбе сви знам,о  последњи ударац смо добили СВИ МИ заједно ових дана. Ми са нашом децом ниједног политичара у овој земљи не занимамо. Чак ни у шали.

Ствар вакцинације је ствар интелигенције и озбиљности човека. Захваљујући медијима и политици срозани смо (чему смо сви сведоци) на ниво оних који саливају олово, врачају и пале свећу наопачке. То мора да се промени! Морамо да се боримо СВИМ ЛЕГАЛНИМ СРЕДСТВИМА, а ко је гадљив на борбу, најлепше  молимо да нама који идемо путем борбе НЕ СМЕТА и да нам се уклони са видика.

Др Јована Стојковић