Др Јована Стојковић Живим за Србију

Зашто борба за необавезну вакцинацију мора постати политичка борба? Питање вакцинације је од  почетка хистерије струке због непостојеће епидемије птичијег и свињског грипа постало светско и домаће политичко питање. Ко и зашто лажира епидемије и пандемије, ко из непознавања сопствене струке или из солидарности са струком учествује у масовним светским преварама?  У уредђеном друштву то је ствар правне науке и њених органа – судског  система,  једног од три стуба власти и управе у свакој држави. Други стуб власти је извршна власт, односно влада којој грађани паралелно могу да се обрате ради остваривања својих права или ако су им иста повређена. Трећи стуб је парламент – онај који ствара законе и обезбеђује провоњене истих. Право сваког грајанина у правним друштвима је да се обрати како судском – правном систему, тако и влади – извршној власти и парламенту -изабраним народним представницима. Шта ако грађанин или група грађана сматра да не може да оствари своја права или орган

Поштовани господине Закерберг, Подржавам вакцинацију у детињству и верујем да би родитељи требало да своју децу вакцинишу против болести које се могу спречити вакцином. Такође сам за то да родитељи имају право на потпуно информисано доношење медицинских одлука, укључујући оне које се тичу вакцинације. Одлуке о вакцинацији, као и свим лековима треба да се доносе на основу породичне анамнезе, укључујући алергије и историју аутоимуних болести, као и на основу других фактора. Такође се слажем са државним службеницима за јавно здравље и савезним агенцијама да вакцине могу бити опасне по живот неке деце и одраслих, и да их могу осакатити. Број озбиљних нежељених дејстава може бити мали на нивоу популације, али за децу која трпе доживотну инвалидност и њихове породице које о њима брину, то није мала ствар. Извештај у медијима указује на то да “Фејсбук” разматра увођење ограничења слободе говора Американаца који на интернету, “Фејсбуку” и у “Фејсбук” групама изражавају забри

Данас је Србија постала земља у којој влада грех, зло и смрт, у којој је Србском народу одузето право на живот и слободу достојну човека. То је земља тужних, понижених, увређених, гладних, намучених, ојађених Срба које су муке, невоље и патње сломиле и уместо да се боре, они су пали у очајање. Србски народ је данас постао обична раја која се плаши, због чега радије ћути, трпи и тако чека изборе са надом да ће следећи ”ага” бити бољи од предходног. Заборавили су Срби да се битка добија у боју, а не ћутањем и одобравањем безакоња! Дијагнозу тог погубног чекања, да неко други учини оно што треба да урадимо сами, дао је наш велики писац Иво Андрић: ”И тако, прихвативши прећутно услове живота које вам ваш непријатељ поставља, живите како он хоће; управо, и не живите него стрпљиво чекате, све док се сав ваш живот, заједно са свим оним што сте очекивали, не претвори у стрпљење и бескрајно чекање, што значи да сте прихватили рајински начин живота, а то је исто што и пут добровољне пропа

Још једна епизода дуге историјске приче коју би свако да заврши на свој начин и у свом интересу: Каталонија против остатка Шпаније. За петак 18. октобар је заказан генерални штрајк у Каталонији, а бивши председник Карлес Пуђдемон позива из Брисела на устанак. Шта значи то „устанак“ видећемо врло брзо. Леп период времена сам проживео у Барси – нешто више од девет година и тај период квалификујем као најквалитетнији део мога живота: за неколико месеци организовао свој живот и набавио све што ми је било потребно за неки удобан самачки живот у окружењу у коме не да није било Срба или некога ко је разумео Српски, него готово да није било странаца. Те 2000. и 2001. године у Шпанији је званично било тек пола милиона странаца а то значи оних са регулисаним статусом – са боравишном и радном дозволом. А ни илегалаца није било у неком значајнијем броју и они су се сналазили како да добију неку понуду за посао која би им помогла да законски регулишу свој статус. Зашто ово говорим? Па стра

Објаву пишем на љубазни захтев вође покрета ,,Живим за Србију” психијатра Јоване Стојковић. Рад покрета пратим готово од самог почетка и препознајем његове циљеве, вредности и начела као икрене и неопходне савременој Србији. Наиме, почео бих причу из угла Јованине стечене славе илити озлоглашености везаних за њен став о обавезном цепљењу. Укратко, правни преседан обавезног цепљења је тај да држава има начина да противно вољи својих грађана у њихова тела уноси супстанце (или направе), а по њихово наводно добро. Вероватно сте приметили да је овај преседан невероватно опасан јер ћемо, у не толико далекој будућности, по истом овом преседану телесне несуверености морати да носимо одређене биометричке чипове. Као дипломирани електро-инжењер, иако без радног искуства, могу одмах да вам потврдим да ће тим чиповима, осим надгледања општег стања, моћи и да се датим организмом ограничено управља јер се струјом и контролом концентрација хормона осећања могу противно вољи појединца побуђивати.

Дочекасмо и то – дан хапшења у Митровици од стране РОСЕ, као обичан, миран, пијачни дан. Браво! ЗАШТО СЕ ЈУТРОС СИРЕНЕ БАРЕМ (ако већ народа није било да се супротстави) НИСУ ОГЛАСИЛЕ ПРИЛИКОМ УПАДА ,,РОСУ” И ХАПШЕЊА У МИТРОВИЦИ??? Умире ли то срБска Митровица, а са њом и читав север полако?! Полако, али сигурно? Она иста деценију и по непокорна и храбра, срБством, чашћу и храброшћу задојена Митровица срБска?! ПРИПРЕМА ли то Митровица себе, и то ДОБРОВОЉНО, да постане део ВЕЋ ,,ПРИПРЕМЉЕНОГ ПЛАНА” наводног решења ,,Косовског проблема” где нам је, у ,,најбољем” (најгорем!) случају, одређен статус ДИСТРИКТА или ,,СПЕЦИЈАЛНОГ СТАТУСА” који својим еуфемизмом треба да нас успаване, под анестезијом депортује у неко независно Косово ПОД ВЛАШЋУ АЛБАНАЦА?! И…у шта и зарад чега ,,оде” 20 година борбе, проливања крви бранећи овај НАШ град! Сувише смо тога истрпели, превише победа извојевали, превише су стресова деца наша преживела, да би сада, па још својевољно, нечињењем, завршили у казам

Ми данас присуствујемо једном слому какав се није први пут десио у српској историји, дешавало се слично и више пута раније. Сетимо се само времена које је нама православним Хришћанима јако важно, времена Косовског боја, када су Турци кренули на Беч, па натрчали на “луде“ Србе који их зауставише скоро 90 година. Најјачу војску тога времена ми смо задржали на Балкану од Маричке битке 1371. до пада Смедерева 1459.године. Турци су до Беча дошли, али много, много касније него што су планирали, и у време када су били пуно слабији него што су били када су дошли код нас. Ми смо се тукли са најјачим Турцима у њиховој историји. Било их је много пута више од нас, и поред тога тукли смо се. И да, победили су нас. Прво су нам узели Косово, па су нам онда узимали део по део земље, слично као што се дешавало свих оних ратних година на овим нашим просторима при нападу Запада на српски народ. Рат на Косову 1999. године је био само крај, ми смо се са Западом тукли од 1991. И опет “луди“ Срби стадош

“Остајте овдје!… Сунце туђег неба Неће вас гријат ко што ово грије-  Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није…“ [1] Запад је, на основу досадашњег вишевековног искуства у борби против Срба, схватио да србски народ, и поред свих настојања, не може сломити. Због тога уместо силе, осмислили су подмукли план иселити Србе из Србије и и тако довести Србију до нестанка. У ту сврху врши се убрзани егзодус Срба на Запад, који спроводи колонијална евроунијатска управа. Поново је актуелна чувена злочиначка доктрина Ватикана, која је омогућила усташама прво са Павелићем, а после са Туђманом да очисте Хрватску од Срба. Данас је на делу иста стратегија, с том разликом сада чисте Србију од Срба, а уместо усташа то раде евроунијате. То значи: трећину Срба протерати- иселити на Запад, трећину побити преко болести, вакцина, хране, абортуса, отимања деце, и сејања безнађа, а трећину претопити у евроунијатску масу са којом је лако управљати. Са спровођењем овог суровог плана

Русија је учинила све што је у њеној моћи да изгради савез са Србијом. Проблем никада и није био у њима него у нама. Недостатак политичке културе и медијски мрак, од великог броја бирача начинили су масу коју је лако обликовати у складу са потребама оних који у рукама држе новац и политичку моћ. Све ово, демократију у Србији своди на мртво слово на папиру и до краја разоткрива дубину националне трагедије. Грађани Србије који би на референдуму подржали стратешки савез са Русијом, сасвим сигурно чине апсолутну већину у нашој земљи. Потврде таквог опредељења су бројне. Поменимо нпр. истраживање које је спровела „Нова српска политичка мисао” крајем јула прошле године, из којег се види да би такав савез подржало 60,7% грађана док се насупрот томе, по истом испитивању јавности, 80% становника наше земље одлучно противи уласку Србије у НАТО. Уколико би се Србија отворила према руским медијским кућама, а културна размена са њом постала интензивнија, подршка чврстом савезу са највећом

Представнице Покрета Живим за Србију, др Јована Стојковић и адвокат Милина Дорић, учествовале су на научној конференцији о изазовима вакцинације у 21. веку. Суочени са ригорозним и неуставним законима који су донети последњих година у Србији, али и окружењу, родитељи и стручњаци се све више окупљају у удружења грађана и невладине организације које захтевају од влада измену закона о обавезној вакцинацији. На овом скупу учењствовали су адвокати, правници, лекари , фармацеути и социолози из Србије, Словеније, Хрватске и Македоније. Наше представнице имале су запажена излагања. Адвокат Милина Дорић указала је на принцип еквивалентности у праву који једнако важи и за имунокомпромитоване особе које би се могле заразити заразном болешћу, али и здраве особе које би могле имати здравствене комликације од вакцина. Др Јована Стојковић указала је на интензивну пропаганду коју су вршили медији током епидемије малих богиња, скандалозно оптужујући невакцинисану децу и оне који се боре за њ

.Председник Покрета Живим за Србију др Јована Стојковић и адвокат Покрета Милина Дорић, учествоваће на регионалној конференцији “Вакцине у 21. веку. Остали учесници: Dr Srećko Sladoljev, PhD imunolog, nekadašnji rukovodilac Odela za istraživanje pri Imunološkom zavodu u Zagrebu, član Hrvatske akademije nauka i umetnosti dijaspore. (Hrvatska, EU) Tema izlaganja: “Patološki imuni odgovor kao rezultat na produženu imunološku provokaciju  invazivnim vakcinama Imuno-biološki mehanizmi koji mogu da promene imuno zdravlje primaoca vakcina” Dr Lidija Gajski, spec. internist. (Hrvatska, EU) Tema izlaganja: “Vakcinisanje – zdravstvena potreba ili dogma bez osnova? Problematične strane vakcinisanja Etički aspekt zakonske obaveze” Dr Jovana Stojković, spec. psihijatar, Predsednik pokreta Živim za Srbiju i Udruženja građana Pravo na izbor (Srbija) Tema izlaganja: “Prevencija vs Profit Sve što niste znali o malim boginjama (morbili), a mogli ste da pitate Informacije v